Metodologija

Odakle podaci dolaze, kako se računaju prikazani brojevi i — jednako važno — šta se iz njih ne može zaključiti

Izvor podataka

Svi podaci potiču sa portala Ministarstva prosvete „Moja srednja škola”. Preuzimamo ih automatski i prikazujemo bez izmena. Uz svaki podatak čuvamo originalni odgovor portala, pa se svaki prikazani broj može proveriti do izvora.

Portal prikazuje podatke tekuće školske godine. Podaci prikazani na ovom sajtu preuzeti su u avgustu 2026. godine. Ako je portal Ministarstva prosvete u međuvremenu promenio podatak, ovde stoji stanje sa dana preuzimanja — do sledećeg osvežavanja.

Šta znače bodovi?

Pri upisu u srednju školu učenik može osvojiti najviše 100 bodova:

Školski uspeh — najviše 60: računa se iz ocena u šestom, sedmom i osmom razredu, po 20 bodova za svaki razred.
Završni ispit — najviše 40: test iz srpskog jezika, matematike i izbornog predmeta.

Prikazani brojevi su proseci svih učenika jedne generacije, ne rezultati pojedinaca.

Koje škole prikazujemo?

Prikazujemo sve osnovne škole u Srbiji — svaka ima svoju stranicu sa podacima. Ali u rang-listu redovnih osnovnih škola ne ulaze muzičke i baletske škole, škole za obrazovanje odraslih i škole za učenike sa smetnjama u razvoju.

Razlog nije kvalitet tih škola, već to što rade po drugačijem programu i sa drugačijom populacijom učenika, pa poređenje sa redovnim osnovnim školama ne bi bilo smisleno ni pošteno. Njihovi podaci se prikazuju, samo bez mesta na listi.

Gimnazije koje uz gimnaziju imaju i osmi razred vode se odvojeno, u svom poretku — ima ih šest i u njih se upisuje prijemnim ispitom, pa se ne porede sa školama u koje se upisuje po mestu stanovanja.

Male generacije

Osnovne škole delimo u tri kategorije po broju učenika koji su završili osmi razred:

20 i više učenika — 841 škola, oko 70 odsto
10 do 19 učenika — 196 škola, oko 16 odsto
ispod 10 učenika — 156 škola, oko 13 odsto

Kod manje generacije prosek zavisi od pojedinačnih rezultata — jedan učenik može bitno pomeriti prosek cele škole. Takav broj ne govori o školi, nego o tome ko je te godine bio u osmom razredu. To se vidi i u rasipanju rezultata na završnom ispitu: kod najveće kategorije ono iznosi 3,9, kod srednje 4,6, a kod najmanje 5,8.

Granica od 20 učenika nije proizvoljna — tu se u podacima nalazi stvarni skok: kod škola sa 15 do 19 učenika rasipanje je 4,8, a kod onih sa 20 do 24 već 4,1. Zato škole sa 10 do 19 učenika imaju svoj poredak, odvojen od većih, a škole ispod 10 nemaju mesto na listi.

Indeks uspešnosti računa se za škole sa 10 i više učenika, ali se osnova za poređenje uvek zida od škola sa 20 i više — one daju stabilan lenjir kojim se onda meri i manja škola.

Kategorija se određuje za svaku godinu posebno, jer skoro četvrtina škola pređe iz jedne u drugu tokom godina koje pratimo.

Kategorija ne govori o kvalitetu škole nego o tome koliko je merenje pouzdano. Zato manje škole nisu izostavljene — porede se međusobno, sa školama slične veličine.

Očekivani rezultat i kategorije

Škole sa boljim ocenama po pravilu imaju i bolje rezultate na završnom ispitu. Na osnovu podataka svih osnovnih škola u Srbiji računamo koliki bi se rezultat na ispitu očekivao za date školske ocene, pa upoređujemo ostvareni rezultat sa tim očekivanjem.

Škola dobija jednu od pet oznaka — ispit potvrđuje ocene, iznad ili znatno iznad očekivanog, odnosno ispod ili znatno ispod očekivanog — i to samo kada je odstupanje veće od merne nesigurnosti te konkretne škole. Kod manje generacije nesigurnost je veća, pa je i potreban odmak veći. Oko dve trećine škola završi u očekivanom rasponu.

Kako čitati rang-listu?

Rang-lista se ne pravi jedna za sve. Škole se porede unutar svoje grupe, pa postoje tri odvojena poretka:

škole sa 20 i više učenika (841 škola), škole sa 10 do 19 učenika (196 škola) i gimnazije sa osnovnom školom (6 ustanova, koje upisuju prijemnim ispitom).

Rang nemaju škole sa manje od 10 učenika u generaciji (156 škola) — kod njih jedan učenik pomera prosek cele škole, pa mesto na listi ne bi govorilo o školi. Rang nemaju ni muzičke i baletske škole, škole za obrazovanje odraslih i škole za učenike sa smetnjama u razvoju: one rade po drugačijem programu, pa poređenje sa redovnim školama ne bi bilo smisleno. Njihovi podaci se prikazuju, samo bez mesta na listi.

I tamo gde rang postoji, treba ga čitati sa merom. Školske ocene objašnjavaju oko 39 odsto razlika u rezultatima završnog ispita. Ostalo su činioci koje ovi podaci ne sadrže. Zbog toga su razlike između susednih mesta često manje od merne nesigurnosti — dve škole koje deli jedno mesto po pravilu se statistički ne razlikuju.

Mnogo više govori šira pozicija — da li je škola među vodećima, oko proseka ili pri dnu svoje uporedive grupe — i da li se sličan rezultat ponavlja kroz više generacija.

Kategorija opisuje odnos rezultata na ispitu i školskih ocena, a ne kvalitet nastave. Na rezultate utiču sastav generacije, sredina iz koje deca dolaze, obrazovanje roditelja i mnogi drugi činioci.

Da li se ocene i ispit slažu?

Iz školskih ocena može se proceniti kakav se rezultat na završnom ispitu očekuje. Isto važi i obrnuto — iz rezultata na ispitu može se proceniti kakve su ocene očekivane. Na stranici svake škole prikazujemo oba smera, kroz sve godine za koje imamo podatke.

Ta dva pitanja nisu ista stvar okrenuta. Veza između ocena i ispita nije potpuna, pa se procena razlikuje zavisno od toga od čega se polazi. Škola zato može biti u očekivanom po jednom smeru, a izvan njega po drugom — i to samo po sebi nešto govori.

Osenčeni pojas na grafikonu je raspon u kom razlika nije merljiva; u njemu je oko dve trećine škola. Kod škola koje iz njega izlaze, razlika se po pravilu ponavlja iz godine u godinu, pa je pre osobina škole nego slučajnost jedne generacije.

Šta je uzrok — sastav generacije, kriterijum ocenjivanja ili nešto treće — iz ovih podataka se ne vidi i ne tvrdimo. Grafikoni pokazuju da razlika postoji, ne zašto.

Indeks uspešnostiAi

Uz zbir bodova prikazujemo i indeks uspešnostiAi — meru koja pored rezultata gleda i da li se ocene i ispit međusobno slažu. Sastoji se iz tri dela:

ukupni bodovi — koliko je škola ispred proseka po zbiru ocena i ispita (udeo 65 odsto)
slaganje ocena i ispita — da li je ispit bolji ili slabiji nego što ocene nagoveštavaju (25 odsto)
završni ispit — rezultat na ispitu sam za sebe (10 odsto)

Sva tri dela mere se u odnosu na sve škole u Srbiji, u istoj godini. Prosek je 50, a svakih 15 poena je jedan korak odstupanja od proseka. Najbolja škola u zemlji ima oko 83 — vrednosti blizu 100 značile bi odstupanje kakvo se u podacima ne javlja.

Poredak po indeksu blizak je poretku po zbiru bodova, ali nije isti: polovina škola pomeri se za manje od 39 mesta, a pojedine i za preko 300. Razlika nastaje kod škola kod kojih ocene i ispit ne idu zajedno.

U poređenje ulaze samo škole sa 20 i više učenika u osmom razredu — njih 841 u tekućoj godini. Manje škole nemaju indeks, jer kod njih jedan učenik pomera prosek cele generacije.

Unutar tog skupa veće škole po pravilu imaju viši indeks: u proseku 44 kod onih sa 20 do 29 učenika, a 65 kod onih preko 180. Razlog nije u formuli — veće škole imaju i bolje sirove rezultate, pa indeks tu vezu nasleđuje. Ko želi poređenje sa školama slične veličine, na stranici Rang može izabrati kategoriju veličine.

Zašto je indeks označen kao „Ai analiza”?

Svi ostali brojevi na sajtu dolaze iz podataka Ministarstva i prikazuju se bez izmena. Indeks je jedina mera koju sami računamo: poredak po njemu nešto je nestalniji između godina od poretka po zbiru bodova, a težine tri dela su naša odluka, ne standard koji neko propisuje. Zato indeks stoji uz ostale mere, a ne umesto njih.

Ispravke

Ako uočite grešku u podacima o svojoj školi, javite nam se. Podatke preuzimamo od Ministarstva i ne menjamo ih, ali svaku prijavu proveravamo i, kada je potrebno, objavljujemo napomenu uz školu.

Greške u podacima i sporan sadržaj prijavljuju se popunjavanjem obrasca za prijavu problema i netačnih podataka:

Otvorite obrazac za prijavu →

Podelite metodologiju

Kako računamo brojeve — i šta iz njih ne sledi.

Pronađite svoju školu →