Kada roditelji biraju osnovnu školu, najčešće pitaju druge roditelje.
Kakva je učiteljica? Kakvi su nastavnici? Da li je škola zahtevna? Ima li produženi boravak? Kakva su deca? I, na kraju, ono čuveno: „Je l' dobra škola?”
Odgovor se uglavnom zasniva na iskustvu, preporuci i reputaciji koju je škola godinama gradila.
A onda smo se zapitali: šta kažu podaci?
Ministarstvo prosvete objavljuje rezultate učenika osnovnih škola u Srbiji. Ti podaci postoje, ali roditelju sami po sebi ne govore mnogo. Zato smo odlučili da ih povežemo, uporedimo kroz godine i pokušamo da iz njih izvučemo ono što može biti korisno roditeljima.
Tako je nastala Moja škola.
Nismo tražili „najbolju školu”
To je važno reći odmah.
Ne verujemo da se kvalitet jedne škole može svesti na nekoliko brojeva. Školu čine nastavnici, odnos prema deci, bezbednost, atmosfera, podrška, vršnjaci, uslovi rada i mnogo toga što nijedna tabela ne može da izmeri.
Mi smo analizirali ono što može da se izmeri i što postoji za škole širom Srbije: školski uspeh učenika i rezultat koji postižu na završnom ispitu.
Školski uspeh nosi do 60 bodova i zasniva se na ocenama iz šestog, sedmog i osmog razreda. Završni ispit nosi još 40 bodova i predstavlja spoljašnju, standardizovanu proveru znanja.
I upravo odnos ta dva rezultata postao nam je posebno zanimljiv.
Da li petice potvrđuje i završni ispit?
Očekivano je da škola u kojoj učenici imaju veoma dobre ocene ima i dobar rezultat na završnom ispitu.
U najvećem broju škola upravo se to i događa.
Ali ne u svim.
Pronašli smo škole u kojima učenici tokom školovanja imaju skromnije ocene, a onda na završnom ispitu postižu rezultat bolji nego što bi njihove ocene nagoveštavale.
Postoje i škole sa obrnutim obrascem: veoma visok školski uspeh i veliki broj vukovaca, ali znatno slabiji rezultat kada učenici izađu na završni ispit.
U našoj analizi 115 škola ima školske ocene ispod proseka, a rezultat završnog ispita iznad proseka. Sa druge strane, kod 126 škola školske ocene su iznad proseka, dok je završni ispit ispod proseka — a kod 81 od njih je i broj vukovaca iznad proseka.
To ne znači da smo pronašli „dobre” i „loše” škole.
Ali jeste podatak za koji mislimo da roditelj treba da može da ga vidi.
Kada se ocene i ispit ne slažu
Jedna generacija može biti izuzetna. Ili slabija. Nekoliko učenika može promeniti prosek, naročito u maloj školi.
Zbog toga nam jedno odstupanje nije bilo dovoljno.
Mnogo je zanimljivije pitanje: da li se isti obrazac ponavlja kroz godine?
Ako učenici neke škole iz generacije u generaciju na završnom ispitu postižu više nego što njihove školske ocene nagoveštavaju, to je podatak vredan pažnje.
Isto važi i obrnuto.
Ne možemo iz podataka utvrditi zašto se to događa. Razlog može biti način ocenjivanja, specifičnost generacije, priprema za završni ispit, okruženje iz kojeg učenici dolaze ili nešto što u našim podacima uopšte ne postoji.
Zato prikazujemo razliku, ali joj ne pripisujemo uzrok.
Pogledajte gde se ocene i ispit ne slažu →
A onda nas je iznenadilo još nešto
Pogledali smo i kako se menja broj osmaka u školama.
Za četiri godine 451 škola izgubila je učenike, dok ih je 318 dobilo. Neke škole rastu veoma brzo.
Pomislili smo da će škole koje postižu bolje rezultate istovremeno biti i škole u koje dolazi sve više dece.
Nisu.
Trideset škola sa najvećim rastom broja učenika ima prosečno 74,4 boda, dok je prosek svih škola 73,3. Statistička veza između rasta broja učenika i rezultata veoma je slaba.
Drugim rečima, popularna škola nije nužno i škola čiji učenici postižu bolje rezultate.
To zapravo ima smisla. Roditelji školu ne biraju samo prema ocenama i završnom ispitu. Biraju je zato što je blizu, zato što su čuli za dobrog učitelja, zbog društva, produženog boravka, organizacije ili jednostavno zato što joj veruju.
Ali sada uz sve to mogu da pogledaju i rezultate.
Pogledajte gde se generacije menjaju →
Zato smo napravili Moja škola
Ne da bismo roditeljima rekli koja škola je dobra, a koja loša.
Nego da im damo još jednu informaciju koju do sada nisu imali na jednom mestu.
Da vide kako učenici njihove škole završavaju osnovno obrazovanje. Da uporede školske ocene sa završnim ispitom. Da vide da li se rezultat ponavlja kroz godine. Da uporede školu sa drugim školama slične veličine. I da, kada biraju školu za svoje dete, imaju jedan podatak više, a ne samo priču.
Svi izvorni podaci dolaze sa portala Ministarstva prosvete. Mi ih povezujemo, analiziramo i predstavljamo na razumljiviji način.
Ovi podaci ne govore koliko je neka škola dobra.
Ali govore kako njeni učenici prolaze.
I mislimo da roditelji treba to da znaju.
Uredništvo Bebac.com
tim za analitiku
